Srbija se suočava sa intenzivnom depopulacijom gde mnoga ruralna područja odumiru dok su istovremeno veća urbana područja pod rastućim pritiskom imigracija i migracija zarad posla. Interne migracija se ne mogu precizno pratiti tradicionalnim pristupom koji analizira broj osoba sa promenjenim prebivalištem. Naime, mnoge osobe žive i rade van svog prijavljenog mesta prebivališta, ali koriste stara dokumenta zbog zahtevne administrativne procedure za izmenu ličnih podataka. Da bismo bolje razumeli kompleksne fenomene depopulacije i unutrašnjih migracija u Srbiji, objedinili smo istraživanje podataka iz različitih izvora – telekom podaci, satelitski podaci, podaci o upotrebi i prenameni zeljišta iz Copernicus Land Monitoring Service sistema, nacionalne statistike i zvanične administrativne podatke. Naš cilj je da spojimo heterogene podatke, iz kojih se može uhvatiti puls ljudske aktivnosti, i ekstraktujemo indikatore relevantne za uvid u depopulacione trendove i njihovu predikciju, čime ćemo distribuciju i dinamiku populacije učiniti informativnijom.

Poznavanje distribucije i dinamike ljudske populacije je od velikog značaja za regionalni i lokalni razvoj, kao i za donošenje regulativa i zakona. Procena tačnih brojki koje opisuju populaciju je izuzetno teško koristeći tradicionalne tehnike poput cenzusa i upitnika. Naučni radnici širom sveta istražuju inovativne pristupe estimaciji populacije upotrebom raznolikih izvora podataka, poput daljinskog merenja, GPS i telekom podataka.

Upotreba telekom podataka kao globalnog nosioca informacija o ljudskoj aktivnosti i dinamici pokazala se veoma efikasnom zbog veoma resprostranjene upotrebe mobilnih telefona, čak i u zemljama u razvoju. Najnoviji rezultati istraživanja pokazali su da upotreba podataka o detaljima poziva (CDR podataka) u estimaciji tokova migracija predstavlja obećavajuću tehniku koja dopunjava tradicionalne nacionalne statistike.

Ljudske migracije i aktivnosti su veoma dinamične i jedan presek takvih podataka, kao što je cenzus ili jedna satelitska slika, može biti nedovoljan za procenu dnevnih ili nedeljnih migracija koji većinski odgovaraju migracijama zarad posla. Iste migracije dalje afektuju regionalnu i lokalnu ekonomiju. Stoga, znatan istraživački napor uložen je u pronalaženje dnevnih šablona ljudske konektivnosti, zasnovanom na telekom podacima u fuziji sa drugim izvorima, npr. satelitski podaci, i korelacija između ljudske dinamike i upotrebe zemljišta.

U ovom istraživanju, usredsredili smo se na distribucije populacije i migracija unutar zemlje, povezanost i mobilnost ljudi u Srbiji, koje su reflektovane u telekom i podacima iz ostalih izvora. Iz telekom podataka, ekstrakovani su brojni indikatori u pogledu profila aktivnosti telekomunikacionog saobraćaja, graf osobina konektivnosti širom zemlje i šablona mobilnosti. Na osnovu satelitskih podataka, detektovane su šabloni upotrebe zemljišta i prostorne prenamene zemljišta i istražene u vezi sa populacionim indikatorima izvedenim iz telekom podataka. Takođe, podaci o mestima od interesa (eng. points of interest) pružaju dodatnu informaciju o funkciji i nameni posmatranog prostora.  Fuzija ovakvih i telekom podataka omogućava detaljnije spoznavanje populacionih trendova i razvoj prediktivnih modela.

Posebna pažnja posvećena je kvantifikaciji populacionog pulsa i interakciji među opštinama, s konačnim ciljem izbora indikatora za procenu populacije. Izvedeno znanje može poslužiti za prediktivno modelovanje populacionih trendova i razvoj sistema za podršku odlučivanju u oblasti donošenja poslovnih politika i regulativa.